Da li znate priču o Vasilisi Premudroj? Zašto baš ta priča i zašto baš sada? Čitala sam je odavno i zaboravila na nju ali sam je sasvim slučajno pročitala pre par dana u jednoj knjizi koju trenutno čitam. Prva misao koja mi je prošla kroz glavu je asocijacija lutka - hobotnica. Mada hobotnice nisu lutke kojima se deca igraju i ne preporučuju se deci mlađoj od tri godine. Ako niste pročitali priču o Vasilisi nađite vremena a ja ću vam je ovde ispričati ukratko.       Vasilisa je ostala rano bez majke i kada je majka umirala poklonila joj je lutku za koju joj je rekla da je uvek nosi sa sobom, da je hrani i da je pita za pomoć svaki put kada bude u nevolji. Vasilisa je lutku držala u džepu i hranila je hlebom, hleb je opet kod nas asocijacija na život i pretke. Svaki put kada je imala problem pitala je lutku šta da radi, lutka je svaki put imala pravi odgovor koji joj je pomogao. Kada je njen otac doveo maćehu sa dve ćerke koje su bile strašno zle prema Vasilisi jedina uteha joj je